Imenice u nemačkom jeziku

Množina (nemački: Plural) može imati sledeće nastavke: n/en , e , r/er , s ,  i mogu biti bez nastavka. Uprkos pravila za građenje množine, mora se imati na umo da postoje dosta izuzetaka. Sledeće imenice imaju u množini nastavak n/en :  Imenice muškog roda koje se završavaju na: en, ent, and, ant, ist, or . npr. der Student - die Student en  Imenice ženskog roda koje se završavaju na e , in , ion , ik , heit , keit , schaft , tät , ung : npr. die Information - die Information en Kod imenica ženskog roda koje se završavaju na n u množini dobija dobiju duplo n u nastavku: npr. die Studentin- die Studenti nnen Kod imenica stranih porekla koje se završavaju na ma , um , us, se ma, um i us u množini zamenjuje sa en . npr. das Thema - die Them en Sledeće imenice dobijaju u množini nastavak e:  Imenice muškog roda koje se završavaku na  eur , ich , ier , ig , ling , ör, i jedno složne imenice (dobijaju Umlaut, odnosno preglas u množini). npr. der Schmetterling -...

Nemačke imenice se najčešće koriste sa članom. Po članu možemo da prepoznamo rod, broj i padež. Postoje određeni ( der , die , das ) i neodređeni ( ein ) članovi.  Određeni član se upotrebljava kada je nešto već poznato ili kada se želi nešto naglasiti: npr. Ute ist die Mutter von Anna. Određeni član se takođe koristi kada se spominje nešto što je već poznato ili se pretpostavlja da je poznato. npr. Der Kuchen schmeckt ihm sehr gut. Određeni član stoji isto ispred geografskih pojmova. Znači ispred naziva planina, brda, mora, jezera, reka i nebeskih tela i ponekih naziva država, ulica, institucija, novina. npr. die Alpen, der Mount Everest, die Ostsee, der Mummelsee,  die Donau, der Mars, die Schweiz, die Sebener Straße, die UN,  die "Bildzeitung". Određeni član se isto koristi i za prepoznavanje. npr . Den Film habe ich schon gesehen. Česta upotreba određenog člana jeste u superlativu. npr. die schönste Frau , npr. die Schönste Koristi se ...

Postoje tri deklnacija imenica, a to su: - slaba imenička deklinacija, - jaka imenička deklinacija, - mešovita imenička deklinacija Slaba imenička deklinacija (nemački: die schwache Deklination) se drugačije zove i en-deklinacija (nemački: en-Deklination). Specifično za ovu deklinaciju jeste, da slaba imenica muškog roda ima u svakom padežu, osim u nominativu jednine, jednine i množine nastavak en . Zbog toga je dobilo i njeno ime. Dok imenice ženskog roda u slaboj deklinaciji nemaju u jednini nastavke, dok u množini imaju nastavke en .   Jaka imenička deklinacija (nemački: die starke Deklination) je druga vrsta imeničke deklinacije. Specifično za jaku imeničku deklinaciju jeste, da jake imenice imaju u genitivu jednine nastavak (e)s i genitivu množine nastavak n . Treba napomenuti da neke jake imenice dobijau Umlaut, odnosno preglas u množini. To su najčešće imenice ženskog roda. One u genitivu nemaju nastavak, dok u množini dobijaju Umlaut. Mešovita imenička d...

Rod je sastavni deo reči. Postoje tri roda (muški, ženski i srednji). Kojem rodu pripada neka imenica, određujemo članom ( der , die , das ). Znači u zavisnosti od člana možemo da prepoznamo da li je imenica muškog, ženskog ili srednjeg roda.  Za početnike je preporučljivo da imenice uče zajedno sa njihovim članom. Nekim imenicama možemo odma prepoznati rod. Ipak, postoje pravila, koji određuju rod imenice: Muški rod Uz imenice muškog roda ide član der. Imenice muškog roda su sledeći: - muške osobe,      npr. der Mann, der König, der Student - godišnja doba      npr. der Winter, der Frühling, der Sommer, der Herbst - dani ili meseci      npr. der Montag, der Dienstag, der Mittwoch, itd.      der Januar, der Februar, der März, itd. - vremenske pojave      npr. der Regen, der Schnee, der Hagel - imenice koje se završavaju na ling       npr. der Schmetterli...